Koliko je Srbija trebalo da uloži u životnu sredinu, a koliko je zaista uložila u proteklih deset godina?Jesmo li danas, bliži ili dalji EU i koliko smo kao država odmakli od 2014. godine do danas? Koalicija 27 predstavila je novi Izveštaj iz senke u kome je, između ostalog, analizirala finansijska ulaganja za životnu sredinu u periodu od otvaranja pristupnih pregovora Srbije sa EU od 2014. do 2023. godine. Ovogodišnji Izveštaj nosi naziv „Godine prolaze, mi stojimo”, jer je to ujedno i ocena koju Koalicija 27 daje napretku u Poglavlju 27: Životna sredina i klimatske promene tokom prethodne decenije. Novina ovogodišnjeg Izveštaja iz senke jeste ta da, pored toga što se bavi ključnim događajima u oblasti životne sredine i klimatskih promena, pruža i odgovor na pitanje koliko je Srbija od otvaranja pregovora uložila u zaštitu životne sredine? Analiza pokazuje da je u prethodnoj deceniji država u životnu sredinu uložila tek oko 30% sredstava koje je planirala da uloži u Nacionalnoj strategiji Republike Srbije za aproksimaciju (NEAS) u oblasti zaštite životne sredine, a samo 20% u investicije u infrastrukturu. To je daleko ispod nivoa ulaganja potrebnog da bi se postigao značajan napredak u oblasti zaštite životne sredine. Ako je ulaganje u životnu sredinu luksuz koji Srbija ne može sebi da priušti, možemo li priuštiti luksuz bolničkog lečenja, devastiranja životne sredine i sporog napretka? Koalicija 27 naglašava i da je ovaj dokument donet 2011. godine, te da je reč o poprilično konzervativnoj proceni finansijskih ulaganja, a podaci u novijim strategijama i planovima potvrđuju da je konačna suma daleko veća. U oblasti upravljanja vodama, recimo, za poboljšanje kvaliteta voda uloženo je manje od 10% predviđenog iznosa. Kod drugih oblasti zaštite životne sredine, kao što je upravljanje otpadom, postoje stvarni troškovi i ulaganja, ali nedovoljno kapitalnih izdataka, zbog čega Srbija uprkos značajnim troškovima još uvek nije ni blizu uspostavljanja efikasnog sistema za upravljanje otpadom koji bi počivao na principima cirkularne ekonomije. Uzmimo u obzir i da iznos koji se prikupi na ime naknada za životnu sredinu, prema podacima iz nacrta dokumenta Strategije zaštite životne sredine (septembar 2024. godine) iznosi 3,9% BDP-a, dok iznos koji Srbija ulaže u zaštititu životne sredine od 2021. godine jeste oko 1% BDPa godišnje. Koalicija 27 podseća i da Vlada Republike Srbije još uvek nije uspostavila operativni Zeleni fond kojim bi se reforme u zaštiti životne sredine finansirale, iako se dugo ističe da je Poglavlje 27 jedno od finansijski najzahtevnijih. Takođe, ovo je jedna od osnovnih preporuka Evropske komisije koja se ponavlja u njenim izveštajima za Srbiju. Fond za zaštitu životne sredine osnovan je 2009. godine, kao institucija nadležna za poslove prihodovanja sredstava od ekoloških taksi i naknada i njihovo ulaganje u projekte unapređenja životne sredine. Time se institucionalizovalo načelo „zagađivač plaća”, jer su firme obveznice direktno uplaćivale naknade u budžet Fonda, odakle su sredstva usmeravana u projekte putem tendera. Od 2012. godine, Fond za zaštitu životne sredine prestaje da važi, ekološka taksa tada postaje prihod republičkog budžeta, a od 2021. godine Zeleni fond više ne postoji ni kao nezavisna institucija, niti kao budžetski fond. Ovo je u velikoj meri smanjilo transparentnost i onemogućilo praćenje na koji način država troši sredstva.