Kompanija "Rio Tinto" nije otišla iz Srbije jer poseduje "značajnu količinu zemlje".Naime „Rio Tinto“ je došao u Srbiju nešto pre 2004. godine, kada su, kako tvrde, zakoni o rudarstvu izmenjeni tako da kada neko ima istražna prava, automatski dobija i eksploataciona prava. „Nijedan milimetar zemlje koju poseduje Rio Tinto nije rezultat eksproprijacije. Oni su ponudili neki novac, ti ljudi su to prodali. Vi ne možete tu zemlju da oduzmete“, kazala je predsednica vlada Ana Brnabić. Nadovezala se i navela da ugovor „kao takav“ ne postoji, već da firma ima dozvolu za istraživanje, koju ne može da dobije niko drugi, ukoliko „Rio Tinto“ sam ne odustane od nje“. “Sve je sprženo, kao na Marsu. To je ekološka katastrofa”, opisao je srpski biznismen Zoran Drakulić, svoje iskustvo kada je u blizini jednog rudnika u Mongoliji video posledice koje ostavlja sumporna kiselina, a koja se koristi i prilikom iskopavanje litijuma. On za Nova.rs kaže da bi otvaranje rudnika tog minerala u dolini Jadra bilo “katastrofa i užas”, ali dodaje da se iskreno nada da do toga nikada neće ni doći, jer na tržište stiže nova generacija baterija koje u sebi ne sadrže litijum. Sa druge strane sve je više onih koji ukazuju na opsanost po Srbiju ako krene iskopavanje litijuma. Zoran Drakulić je gostujući u podkastu “Biznis priče” otkrio da je bio vlasnik prvog rudnika litijuma na svetu i da se taj rudnik nalazio na granici između Kine i Rusije. On je ispričao i da je imao priliku da u jednom drugom rudniku, vidi kako izgleda zemlja posle tretiranja rude sumpornom kiselinom, opisujući taj prizor kao “ekološku katastrofu” izvir-novars.