Ekološki problemi koji najviše pogađaju našu zemlju, po rečima stručnjaka su: velika količina zagađenosti vazduha, deponije, izgradnja malih hidroelektrana i zagađenost reka, kao i nekontrolisana seča šuma. Svi ovi problemi međusobno su povezani, a do njih u najvećoj meri dolazi usled neadekvatnog delovanja različitih industrija koje u trci za ostvarivanjem profita zanemaruju štetu koju nanose prirodi.Po podacima Fiskalnog saveta, javnu kanalizaciju koristi samo 62% stanovništva, dok više od tri miliona ljudi još uvek koristi septičke jame. Nedostaje oko 10 400 kilometara kanalizacione mreže. Prečišćava se samo 12% otpadnih voda i potrebno je izgraditi 350 postrojenja za prečišćavanje. Godišnje oko 350 hiljada tona otpada završava na 1600 registrovanih smetlišta, dok o divljim možemo samo da nagađamo. Približno 2,5 miliona ljudi živi u oblastima sa prekomerno zagađenim vazduhom. Primer očiglednog nemara koji se odnosi na brigu o zaštiti životne sredine, a o kome je pisao Voice, ogleda se u izgradnji fabrike automobilskih guma Šangdong Linglong u Zrenjaninu za koju nije urađena studija o proceni uticaja na životnu sredinu, a koja je neizostavni deo ovakvog projekta zbog štetnih uticaja koje će proizvodnja ove sirovine imati na okolinu. Dolazak kineske firme predstavljen je kao početak ekonomskog procvata Zrenjanina, dok se ekološki deo gotovo i ne spominje. Čini se da je to šablon po kome funkcionišu i ostale grane privrede. Isticanjem „dobrih“ strana maskiraju se one loše. Možemo li, uopšte, govoriti o bilo kakvim benefitima za društvo ako sa druge strane tasa stoje katastrofalne posledice za prirodu?